– Saznaćemo kod Vange, zar ne?
– Nnn… – zamuca Hari.
Pojačao sam Stounse, klepih ga šeretski po ramenu.
– Opusti se, Hari, Vanga će dobiti mesinu od nas.
Gledao me zbunjeno, šarajući po Banjaluci do izlaza i
puta za Vangin Detlak. Posmatrao me s nevjericom.
Smiješkom mu pokazujem svježe oprane zube.
– Hari, luđi si od mene i te Vange zajedno.
Marta, Lorej n, čestitam vam, dva intelektualno zdrava,
dovoljno obrazovana muškarca da znaju šta je
mlaćenje slame, žure na sesiju kod lude babe da im
riješi ljubavne probleme. Ovo sam zadržao za sebe,
dok smo pičili Mostom pobjede prema Prnjavoru.
Detlak je selo rogoza obližnjih ribnjaka, u selu ima
manastir koji ne dozvoljava da selo izgleda kao ničija
zemlja. Zima je stroga na selu, sve je poleglo, osim tog
manastira od crvene cigle. Manastir učini neprijatnijim
ovaj naš put. Nadam se da nema ikone Sv. Đorđa da
vidi sve ovo. Hari nije govorio, već je pažljivo brojao
kuće nakon manastira, čak dvanaesta na lijevo, zatim
veliku uzbricu, pa nizbrdicu…
Alfa je sve ispoštovala, s desne strane gustog žbunja
izleti fazan, nije letio, više to bi uzlet i nakon toga
slobodan pad dublje u šaš. Klepio sam Harija po
tjemenu.
– Đe Vanga ili da lovimo fazane?
Vidno nervozan, Hari pokaza na kuću. Prilaz je bio
običan seoski sa svim pratećim objektima, štalama i
53