Ah, kao da milujem tesara prve drvne industrije
Drvara.
Brzo sam ušao na bedra, na njenu svetost koju čuva za
odabrane, valjda.
Bila je obrijana, skroz, neću je tucati, laki moji prsti će
odraditi posao. Palcem sam ušao, izdigla je karlicu,
sama se kretala na njemu, počeo sam da ga
razgibavam u njoj, zvučala je kao tesar kome je mašina
odsjekla prst!
Moj mališa je na pola koplja, Sonja je svršila, brzo se
okrenula, zgrabila me za bokserice i zarila glavom u
njih.
Zaista se trudila objema rukama, zavodničkim
pogledom sirene, nisam svršio nakon deset minuta
lizanja, sisanja, tehnika iz priručnika, tih Kozmo sranja.
Podigao sam je i poljubio, toliko sam dugovao za trud,
da zna da mi nije neprijatno osjetiti svoje tijelo.
– Hoćeš kafu?
– Pa može.
– Je li u redu da zapalim?
– Ako moraš.
Izašla je na balkon obnažena, vjerovatno je očekivala
još akcije, ali ne zna da u meni čuči još samo drama.
– Kako si, ima li posla?
– Ima, radim kao prevodilac za neke strance.
– Ti, jesi završio? Ožiljak?
– Nisam, to je na boksu, znaš, sad sam bokser.
– Ti? – smijala se grohotno, tesarski.
37