Nasmiješi se, tren kasnije na vrata ulazi profesor i
beogradskim akcentom mi poželi isto.
Učinio sam to ponovo, sad sa više uživanja, asistiranje
je obavljeno ispod kamere, sapirao sam se u toaletu,
navala tuge se nalazila ispod ugostiteljske košulje koju
sam obukao da se sakrijem za posao.
Zar zaista, zar sam postao voajer koji ne tuca žene, već
se zadovoljava gledajući druge kako se tucaju? Kako
patetično, Zorane, nisi se tome nadao. Umio sam se
hladnom vodom, vratih se na stolicu. Sonja, ne znaš
šta te čeka sutra, biću mesija tvojim orgazmima,
pomislićeš da si ponovo rođena i tvoj vrhunac će ličiti
na primalni, životinjski, bićeš uplašena i uzbuđena,
slavljena i anatemisana u isto vrijeme.
Sad koka-kola i Histori, zaslužio sam mirno veče
spremajući se za sutra.
Tuga naraste do vrha flašice, profesor i asistentkinja su
melanholično otišli. Izašao sam za njima, magnet
melanholije ima neobičnu privlačnost, odvezli su se
različitim automobilima. Noć bješe siva, siva kao
stepenica zgrade u Boriku, grad bješe bolestan kao
šugavo pseto.
Vratio sam se unutra, mizerija uđe za mnom u hostel.
Na TV-u su pričali o lovoru na Cezarovoj glavi, u starom
Rimu nije bilo sivila, šugu su trijebili. Lorejn, kakav je
Hamburg, Lorejn, ima li lovora na tvojoj glavi ili vidiš
bolesnu štenad poslije dobre masturbacije? Ne mogu
ni da mislim kako spavaš s drugim, kako dahćeš, kako
33