Uzbuđen, nisam ni pokušavao da se dodirujem, nešto
me podsjetilo na Animal kanal i odnos zmije i miša.
Ležali su dugo jedno pored drugog, miš dugo govori,
zmija puši cigaretu. Kad su sišli nisam ih pogledao.
Gledao sam u svoje novce, kad platim račune kupiću
42 sardine i pola džaka pasulja, to jedu sportisti u
razvoju, iako ne vole. Igra zmije i miša ne dolazi u
obzir.
Ugasio sam nadzor i upalio portabl TV, na njemu Ceca
pjeva užasnu pjesmu iz devedesetih. Uzeo sam Glas,
pogledao rubriku kulture što mi Hari dade. Zadnji rok
za slanje priče na konkurs je sutra, što znači samo
jedno, večeras se piše, Šampione, te hiljade su tvoje:
aždaje ljenosti, Sveti Đorđe na vas kidiše.
O pasulju, Ceci i nečem novom
Sjedi ovdje pod smokvu u hlad, sad ću ti ispričati zašto
ne volim pasulj. Može hladna bevanda?
Tad sam još bio vojni policajac i trebalo je da po prvi
put odem javiti da je neko poginuo u ratu. Vraćao sam
se sa fronta i nije mi to toliko teško padalo, nekako
sam ravnodušno sve prihvatao, kao da će sutra za
mene tako javiti. Bijeli opasač visi na umorenim
ramenima, dugo se nisam šišao, ni brijao, s pravom bi
me CNN-ovci mogli nazvati četnikom, štagod to tad
značilo.
25