sam ponavljao i ponavljao, nije bilo vajde, lakat i dalje
radi svoje, kao defektan Hofman u Midnajt kauboju.
Ugledao sam kanap za rublje na balkonu koje ionako
rijetko perem, skinuo ga i obvezao oko laktova. Samo
sam zamišljao udarac, pokret, amplitude, rotirao
pesnicu u glavi, sve je fizika, imao sam dvojku, ali to
sam znao.
Udarac, zamišljao sam ga na licu ćelavog pavijana što
mi razbi arkadu, pokvario planove sa Lorejn, da i on je
kriv što mi se ona na javlja.
Postao sam bijesan zbog Lorejn, tad je izletio savršen
direkt u visini brade na štoku, na njušci ćelavog
pavijana! Oduševljenje, stajao sam nasred sobe
skupljenih nogu kraljevski dignutih pesnica, gledao u
poniženog pavijana na patosu, kao Ali iznad Soni
Rolinsa. Runda dvanaesta na isteku u tačno osam sati
i… Klej mora na posao, svi ti blicevi će morati da
čekaju, umivao sam lice pod treperećom neonkom.
Na poslu me čekala koverta, legla je plata, ležala je na
pultu, naravno nisam prij