smetalo, nisam uspio do kraja, no obrisao sam se o
zaboravljeno krzno ispod pulta.
Otišao sam do toaleta, umio se i oprao.
Čule su se stepenice.
– Doviđenja, rekli su zajedno.
– Dođite nam opet, rekao sam previše zadovoljno,
zadihan i crven.
Pogledali su se u čudu, mislim da će promijeniti hostel,
ali neka, imam toliko mušterija koje ću moći da vidim i
žena kojima ću moći da se divim. Ona mlada
asistentkinja recimo, ali tek idući četvrtak. Naglo sam
ožednio, kupio sam koka-kolu ziro, samo me čekaj,
Šampione. Lorejn, pored toga što ću biti pisac, biću i
zgodan, opak pisac, a s tim se zaista ne vrijedi boriti.
Stounsi su svirali na radiju, voda kapa preko zavoja na
limenku, junior odmara u pantalonama, lajf iz gud.
Pisao sam Lorejn ponovo, prošlo je deset dana od
prošlog pisma, nije ništa odgovorila, telefon ćuti.
Opet sam depresivan otkad se ne čujemo, otkad se ne
viđamo, otkad si otišla… Evo gledam film sa Hju
Grantom koliko mi ljubav nedostaje. Da hoću nešto
drugo zvao bih bilo koju zainteresovanu, ali mi se
izgleda ne poznajemo koliko ja mislim da da.
Riječ čežnja koliko god lingvistički smiješna dobija novo
značenje i penje se na spiritualni nivo.
Kao što vidiš još uvijek sam dobri romantični dječak i
planiram da ostanem takav.
20