Летопис 2016/17.
4
Према чл. 52 Закона о основном образовању и васпитању (“Службени гласник
РС”, 55/2013): “Школа је дужна да води летопис за сваку школску годину. Летопис
садржи писане податке о активностима школе и реализацији образовно-васпитног
рада. Школа у публикацији представља програм и организацију рада, у складу са
годишњим планом рада, као и права и дужности ученика, правила понашања,
кућни ред и друге податке од значаја за представљање школе. Школа публикацију
из става 2. овог члана објављује на својој интернет страни до 1. октобра за текућу
школску годину, а може је поделити ученицима у штампаном облику. Школа је
дужна да има своју интернет страну
ИСТОРИЈАТ ШКОЛЕ
Основна школа „Вук Караџић“ у Нишу основана је 1. септембра 1927.
године и радила је под именом ОШ „Црвени Крст“. Школске 1934./35. године
добија име „Вук Караџић“. Од 1. априла 1941. године до краја рата школа је
радила али са честим прекидима. Нормално наставља са радом 15. марта 1945.
године. Од тада до 1955. године ради као четвороразредна, најпре под називом
„Основна школа број 6“, а затим као ОШ „Вук Караџић“.
Школске 1955./56. године постаје осморазредна, али ради под веома
тешким просторним и материјалним условима - настава се одвија у више
неусловних зграда. Нова зграда завршена је 1960. године.
Због пораста броја ученика школске 1975./76. године, долази до деобе
школе - издвојена школа у насељу „Ратко Јовић'“ под називом ОШ „Иво
Андрић“, а ова школа наставља да ради под називом ОШ „Вук Караџић“.
Школа се налази у ширeм центру
града у његовој индустријској зони
општине Црвени крст. У непосредној
близини су главна аутобуска станица,
технички, електронски и грађевински
факултети, техничка и грађевинска школа,
фабрика дувана, компаније
„Филип
Морис“ и логор „Црвени крст“. У близини
школе је културно-историјски споменик
Тврђава, зграда Ректората Универзитета у
Нишу (Бановина) и нишавски кеј. Насеље
Београд мала коју насељава становништво
претежно
ромске
националности
условљавало је одувек мулти-етничку
структуру ученика ове школе.