Сви други рпмани, изузев Прпклете авлије, пстали су у сенци претхпдних двају.
Незаврщени Омер-Паща Латас састпји се пд вище сампсталних нпвела, пд кпјих се
неке мпгу мерити с најбпљим Андрићевим приппветкама. Пдликује га тежоа да
прпникне с пну страну истпријскпг збиваоа, да све лишнпсти, без пбзира на тп јесу
ли истпријске или неистпријске, прикаже у свпј оихпвпј људскпј нагпсти.
Гпсппђица (1945) је рпман-студија карактера. Кап у каквпј класишнпј кпмедији,
карактер и ппнащаое лишнпсти предпдређени су једнпм дпминантнпм стращћу,
тврдишеоем. Ппнављаое истих реакција и ппступака кап и недпстатак хумпра,
имају за ппследицу извесну мпнптпнију и
сувпћу нарације, такп да је пвај рпман, и
ппред непсппрне дубине, дпста лпще
прпщап у критици. Иакп разлишита пд
великих рпмана-хрпника, Прпклета авлија
заснива се ан истпм искуству и нпси исту
ппруку кап и пни. У пснпви дела је сазнаое
п "дубпкпј ппдељенпсти" и оенпм кпбнпм
утицају на људске судбине. Ппсредствпм
некпликп наратпра испредају се нити приша
п људима из разних средина и еппха и кап
имагинарни мпстпви пребацују се лакп и
једнпставнп прекп прпвалија щтп деле
времена, прпстпре, државе, религије. Кап
парабпла
п
ппдељенпсти света
и
идентишнпсти шпвека, Прпклета авлија је
израз најдубље хуманистишке ппруке И.
Андрића, оегпв духпвни тестамент.