Пн је најлепща и најистакнутија ташка у прпстпру рпмана, средищте друщтвенпг и
духпвнпг живпта града, центар оегпве имагинативне активнпсти. Пкп оега су
исплетене лпкалне прише и легенде, пн се ппјављује кап ппзпрница или кап
невидљиви ушесник у свим знашајним дпгађајима у живпту ппјединца и града. Кап
твпревина људских руку мпст је симбпл пдплеваоа неумитнпј рущилашкпј сили
времена, једина сталнпст у прпмеоивпсти и прплазнпсти живпта. На Дрини
ћуприја спада у најскладније грађена дела наще коижевнпсти. Равнптежа између
делпва и целине дпведена је дп саврщенства. Тп се пгледа какп у равни збиваоа, у
нашину какп је ппвезана ппщта и лпкална истприја, приша п мпсту и хрпника касабе,
кплективна судбина житеља града и мнпщтвп индивидуалних ппвести, такп и у
равни знашеоа, између истпријске, психплпщке и метафизишке димензије дела.
Склад и леппта линија мпста, равнптежа и шврстима ппвезанпсти оегпвих делпва,
пренесени су у вербалнп ткивп хрпнике и у нпвпм медијуму стали су живети нпвпм
уметнишкпм снагпм.
Вище рпман у класишнпм смислу пд претхпднпг, грађен на пснпву писаних извпра,
а не усменпг предаоа, Травнишка хрпника пбухвата време пд ппшетка 1807. дп
1814, тзв. "кпнзулска времена", када су у везирскпм Травнику бправили западни
кпнзули, француски и аустријски. Стицајем прилика главни град Бпсне ппстап је
тада ппприщте сукпба и прптивурешнпсти щтп су узбуркале не самп Бпсну негп и
шитаву Еврппу тпга ратнпг дпба. Травнишка тескпба и притисци щтп су сталнп
дплазили извана, с великих ппзпрница светске и наципналне истприје, из
Цариграда (рефпрме Селима ИИИ), Еврппе (Напплепнпви ратпви), Србије (први
устанак), ппгпдпвали су распламсаваоу рущилашких страсти. За разлику пд рпмана
На Дрини ћуприја, где, упркпс злим временима, има дпста ведрине и радпснпг
пулсираоа живпта, Травнишка хрпника је рпман сумпрне, влажне атмпсфере,
мрашних нагпна и маспвних хистерија. Истпвременп, тп је рпман п сусретима
светпва и цивилизација, п ппкущајима дијалпга међу оима, п несппразумима кпји
иду пд неразумеваоа дп заслепљујуће мржое и злпшина, али кпји управп затп
ппнпвп намећу мисап п неппхпднпсти других, срећнијих сусрета, п пптреби
грађеоа мпстпва кпји ппвезују и приближују људе.