Ovo bi mogao biti moj kvart . Ovo bi mogla biti moja ulica .
Mi ljudi smo na neki naèin razlièiti , a opet jednaki . Tako je bilo i s Lukom . Luka Ritz bio je jedan obièan djeèak , èovjek kao i svi mi . Razlikovao se samo po tome što je slušao drugaèiju glazbu i što je bio uvijek nasmijan , uvijek sretan . Svaka njegova slika bila je predivna . Možda on nije najljepše na njoj ispadao , ali slika je bila iskrena jer na njoj se nalazio jedan deèko iskrenog osmijeha i velikoga srca . Volio je sve i svakoga . Nije mu smetao izbor glazbe kod drugih . Nije mu ništa smetalo . Èudno je to , zar ne ? Kada postoje osobe kojima ništa ne smeta ...
Ali stvar je u tome što ima sebiènih i odvratnih ljudi koji ne podnose tuðu sreæu . To su hejteri . I onda se takve osobe kojima je , prema mišljenju hejtera , život savršeno savršen , najèešæe zlostavljaju . Jer hejteri jedino to i znaju . Znaju što je nasilje i ljubomora , ali ne i što je mir i ljubav .
Ako ovo sada èitate , nemojte se obazirati na moje pogreške u pisanju i na moje besmislene reèenice , jer meni je jako teško ovo pisati . Luka Ritz slušao je rock i metal , a neki su ga oèito zbog toga mrzili ... Volio je iæi na koncerte sa svojom najboljom prijateljicom Larom Janiæ i svojim frendom .
Tako se jednoga jutra , 1 . lipnja 2008 . godine Luka vraæao s koncerta . Bio je sam . Njegov frend je ranije otišao . Hodao je po Mostu mladosti kod zagrebaèkog jezera Bundek . Samo je slušao muziku i smijao se . Odjednom su do njega došla èetvorica napadaèa , a jednoga od njih je i sam poznavao . Zatražili su ga mobitel . On im ga je dao . I onda se dogodilo ono èemu se Luka nije nadao . Napadaèi su ga poèeli nasilno udarati . On je samo vikao : '' Nemojte , nemojte , nisam vam ništa napravio !'', ali oni ga nisu slušali . I dalje su ga lupali nogama i šakama . Uživali su u tome . Vršili su nasilje nad njime i to im je bilo zabavno . Odjednom su se osjeæali nevjerojatno snažnima . Bili su frajeri jer su nekoga upravo prebili . Ali nisu znali da je jedan od udaraca bio smrtonosan za Luku koji je ostao nepomièno ležati . Ubili su ga , a zatim pobjegli .
Veæ 2 dana plaèem . Pred oèima mi je stalno ista slika . JUST GIVE ME A REASON ! Dajte mi jedan dobar razlog zašto bi netko to napravio ? Zašto bi netko bio toliko ljubomoran na tuðu sreæu ? To je bolest . Žao mi je jer ja nisam bila tamo u tom trenutku , jer mu nisam mogla pomoæi . Nevjerojatan je to osjeæaj . Kako se osjeæaju njegovi prijatelji ? Èudan je spoj sreæe i tuge dok se prisjeæaš tako sretnog i uvijek nasmijanog deèka poput Luke , a opet znaš da ga neæeš više viðati osim na slikama i u svojim mislima . Svi mi imamo u srcu jedan dio koji je zauzeo upravo Luka Ritz .
Mladi životi kao što je bio njegov ne bi se trebali gasiti zbog nasilja . Nasilje ne bi trebalo postojati , ali ipak postoji i svakoga dana barem jedno dijete je pretuèeno , barem jedno dijete umre u bolnici zbog teških ozljeda . Nasilje treba sprijeèiti . Luka Ritz bio je frajer . Frendovi su ga zvali Ritz jer on nije volio kada ga zovu Luka . Ja sam shrvana od pomisli da njega više nema . Luka Ritz više neæe imati priliku vratiti se svojoj kuæi . Svoj život želio je posvetiti glazbi i bendu . Nikada za to nije dobio priliku .
Svi mi danas hodamo istim ulicama kojima hodaju i Lukini napadaèi . Svi smo mi u opasnosti kada se tome najmanje nadamo . Ali takoðer se neæemo osjeæati najbolje , ako æemo stalno misliti na to da nas netko pokušava napasti . Svjesni smo opasnosti , ali moramo biti svjesni da je život samo jedan i da ne znamo kada i u koje vrijeme æe mu doæi kraj te da u njemu trebamo uživati . Sada , svaki puta kada slušam stihove ' Samo tebi svira bend na nebu ' sjetim se tebe , Luka .
18
Možda ti ovo nikada neæeš vidjeti , ali znam da æeš uvijek biti tu s nama .
R . I . P . ulièni anðele ! Ovo bi mogao biti moj kvart . Ovo bi mogla biti moja ulica . Svi smo mi Luka Ritz .
Jelena Paladiniæ , 8 . razred