HAIKU LETTER
NEBOJŠA SIMIN, EDITOR
ALEKSE ŠANTIĆA 47
21000 NOVI SAD
SERBIA
Х А И К У
У
e-mail: [email protected]
ОКТОБАР - OCTOBER
IV / 2017.
No. 46
CENA: DIN. 100 - EVR 1
ТЕМА БРОЈА
„Уметнички ум“
Моја супруга се често жали да
је не слушам, да не чујем шта
говори, да пет пута мора да ми
понови неку ствар и да ни тада
није сигурна да сам је разумео.
Било је тренутака када сам и
сам за себе мислио да сам чвр-
кнут, ударен, необичан. За мене
је та занесеност мислима о бог
те пита чему, представљала знак
посебности, што је годило мојој
сујети, али је за моју супругу то
сваки пут био знак за узбуну,
негодовање, сумњичење. Тек
недавно сам открио да у таквом
П ИСМ O
ЧАСОПИС ЗА ХАИКУ ПОЕЗИЈУ
стању ума нема ничег посеб-
ног или необичног, да јапанска
естетика занесеност мислима
или „духовну уздигнутост“ по-
знаје као један од три саставна
дела уметничког прочишћења
ума, званог фуга но макото.
Макото може да се преведе и
као искреност и као истина,
што значи да се уметников ум
прочишћава истином путем
искрености. У том процесу
прочишћења истина задобија
уметнички облик, за разлику
од оног у фуга но мићи који,
поред уметничког, обухвата и
све друге аспекте живота. Код
неких људи се ова два вида
прочишћења преклапају...
Стање у коме се налази, или
би требало да се нађе ум хаику
песника, Мацуо Башо је плас-
тично описао следећим речи-
ма: „У свему што гледа песник
види цвет, а о чему год да ми-
сли, на уму има месец.“ И још
је додао да би ум песника тре-
бало непрекидно да се налази
у том стању, односно да је све
друго чист губитак. Кад чује
за ово, моја супруга, Вера,
неће баш бити одушевљена,
али ће најзад имати прилику, а
прошло је близу педесет година
заједничког живота, да се уте-
ши и ослободи црних слутњи,
нарочито због тога што јапан-
ска естетика у неизлечивој „од-
сутности“ не види намеру него
општу склоност.
И Вера и ја смо, заправо, знали
да моје месечарење на јави мора
ИЗРЕКА
„Тајна успеха је само у томе
да се покренеш.“
Агата Кристи
да има некакве везе са умет-
ношћу, чак и пре него што сам
почео да пишем хаику. А када
се и то догодило, спонтано сам
почео да радим на јачању дру-
гог састојка „уметничког ума“,
састојка који Jапанци називају
фуеки риуко. Да бих избегао
нека компликована тумачења
овог састојка рећи ћу просто
да је у питању „естетска уте-
мељеност“, која се стиче обра-
зовањем и васпитањем у духу
оне врсте уметности којом се
уметник бави. Тако је настао и
овај часопис. Као дугогодишњи
педагог, знам да човек највише
научи када подучава друге.
Трећи састојак „уметничког
ума“ Јапанци називају кого
кизоку, што значи „креатив-
на напетост“, простије рече-
но: ватра у песниковом срцу.
Видим колико ми те ватре не-
достаје када упоредим себе са
Предрагом Пешићем који је
написао преко хиљаду, можда
и неколико хиљада хаику песа-
ма, или са Рајном Беговић, чије
срце и када се нађе у колимa
хитне помоћи, „гори“:
Жути лист улете
кроз отворена врата
болничких кола