E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 7

Ljubav ne zna za granice
„Nikada neću voleti nekoga kao što tebe volim.
Zato te molim da me ne ostavljaš ovde, jer će me
otac možda udati do iduće godine. Spremna sam da
ostavim sve, pređem u pravoslavnu veru i da krenem sa tobom u taj tvoj Leskovac,“ govorila je Margita Jovanu dok se pripremao da se iz Pešte vrati u
Leskovac.
„Ja nisam bogat kao tvoj otac, gospodin grof, ali
moja kuća je domaćinska i imamo od čega da živimo“, govorio je Jovan. „Moji stalno prigovaraju što
se ne ženim, a ja im govorim da još nisam upoznao
dobru priliku koju mi srce želi, do sada, kada sam
sreo tebe. Ako hoćeš, pođi sa mnom u Leskovac, da
budeš moja zakonita žena, čuvaću te kao najveće
blago koje imam i držati kao malo vode na dlanu. Ali
nemoj da posle pričaš gospodinu grofu i drugim ljudima, kako sam te odveo protivno tvojoj volji, a ako
ti bude nedostajala Pešta, dolazićemo na sajmove i
vašare, pa ćeš moći i tvoje da viđaš.“
„Samo da više ne vidim svoju maćehu! Išla bih i
na kraj Sveta“ govorila je Margita, dok joj je bledo
prozračno lice dobijalo izraz ozlojeđenosti.
„Ja ću da pripremim sanduk u koji sam smeštao
kanape za prodaju, kupiću za tebe štofove u koje
7