E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 49

Toga leta voće je rodilo više nego ikada, pa su se
svi meštani organizovali da zajedno beru voće. Tako
su svi morali da se angažuju na radovima u polju.
Time su meštani imali priliku da se dobro upoznaju.
Videvši da Mijovići ne mogu sve jabuke utovariti u
toku dana, Ivo posla Jovana i poslugu da im
pomognu. Tom prilikom se desilo nešto slično udaru
groma iz vedra neba: iz devojačke sobe pojavi se
zelenooka lepotica talasaste smeđe kose, blede puti
i rumenih obraza i posluži ga medom i orasima.
Jovanu stade knedla u grlu i obli ga znoj. „Ja sam
Stana“, reče devojka, „Jovan Markišić“, reče Jovan
zbunjeno i krenu kući. Miijovići im se zahvališe i
rekoše da će im uzvratiti pomoć. Tako je i bilo.
S jeseni se bralo grožđe pa su svi Mijovići došli
kod Markišića da pomognu u berbi grožđa kojom
prilikom su ustanovili da se Stana Mijović i Jovan
čudno gledaju.

49