E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 44

Prvi Svetski rat i odrastanje
Bezbrižno detinjstvo vrlo brzo je smenio period
straha i strepnje za svog oca.
„Neka te Bog i Gospa čuvaju“, opraštala se Stana
od Iva kad je bio mobilisan.
„Muči ženo, ne plači no čuvaj ovu nejač, posebno
ovog junaka“, govorio je Ivo opraštajući se. „Vratit
ću se kad pomognem braći Srbima da oteraju Austro-Ugare i Turke i počnu živjet kao sav normalan
svijet“, reče Ivo i pridruži se ostalim regrutima.
U kući nasta tuga i nespokoj. Shodno običajima,
kad Stanini rođaci saznaše da je Ivo regrutovan, odrediše rođaka Dragoa da ih obilazi. Najpre su prolazili dani bez ikakvih vesti o Ivu, zatim meseci, a
onda i godina. Sve to baš u doba Jovanove adolescencije kada mu je bio otac jako potreban... U kući
su njegove stvari stajale tako kao da ga čekaju da on
dođe: tanjir sa escajgom na čelu stola, garderoba u
pregrađenoj sobi, gusle okačene na klin na zidu.
Jedino Iva nije bilo i svi su strahovali pri pomisli da li
je živ i zdrav.
I u poljskim radovima se osećao nedostatak muške ruke. Iako se rođak brinuo o njima bilo je teško
obaviti sve poljske radove za dve porodice. Stoga su
svi radili i mali Jovan je brzo sazrevao. Osećao je da
44