E-book Zorana Gavrilović - Sudbine dvojice Jovana | Page 34

Prilikom izgradnje železnice u Srbiji je bilo angažovano puno radnika iz inostranstva.
U Jovanovoj kući su odsedali Francuzi. Za njegove
ćerke su to bila prva ozbiljnija životna iskušenja.
„Julijana, mnogo su ti rumeni obrazi kad služiš goste“, primetio bi Jovan. „To je zato što sam iz pećnice izvadila vruću pitu“ odgovarala bi Julijana. „A ti,
Jelena, samo se nešto smejuljiš“, obraćao se drugoj
ćerki. „To me braća zasmejavaju“, odgovarala bi Jelena. U toj situaciji Jovan bi rado zabranio ćerkama
izlazak iz sobe ali nije bio dovoljno imućan da
angažuje još služavki. Čak šta više, svi su vrlo naporno radili od jutra do mraka. Žene su rano ustajale da bi pomuzle krave i namirile životinje a zatim
spremale doručak za sve.
Obzirom da su svi bili jako religiozni, nedeljom i za
vreme praznika se nije radilo. To su trenutci kojih se
Jovan najviše plašio, obzirom da je bio otac dve ćerke koje će ubrzo stasati za udaju. Jednom prilikom
je Anri, radnik koji je bio nastanjen kod njih kupio
Julijani kod Todorovića jabuku u karamelu i poklonio
joj a za ručkom joj je pričao o Alzasu, odakle je bio
poreklom. Margiti je bio naročito simpatičan kad je
u trenutcima odmora svirao harmoniku i pričao o
kraju iz kojeg potiče. Znao je i da kuva pa ih je
naučio da spremaju puževe. Jovan se zabrinuo da
Julijana ne postupi po