MOJA DRAGA
U jednom gradu.
U kom samo ljubav i ratove dadu,
voleh jednu malenu,
voleh je iskreno i u đehenetu.
Oči njene su oči moje,
vrelinom zapaljene i iskrom ljubjene,
dušom mojom prihvaćene,
usnama mog srca ljubljene.
Beše to raj.
Al’ ko svaki raj, ima i kraj.
Kao i moj šeher grad,
Na ljubavni žar pade jad.
Sprži pakao sve lepo,
jer postade hladno i slepo.
Moje oči, moje tuge.
Zašto moram tražit’ druge,
Zar tu moju čokoladu,
moram menjat za šućmuradu.
Zar pored bistrog uma,
Moraću da ljubim iz bezumlja.
Al’ neka, nek to proklestvo čeka,
Nije prvi put da mi neka mačka,
pomuti pamet do balčaka.
Al’ mi pada napamet,
šta ćeš, Vili, to je tvoj svet.
Odrekao si se svega,
Radi malo napitka ljubavnoga.
U jednom gradu.
U kom samo ljubav i ratove dadu,
voleh jednu malenu,
voleh je iskreno i u đehenetu.
60