SREĆA
Žurim njoj, veče mi je prolazilo dugo.
Crvene cipele lupaju korakom tvojim, moja drugo.
Pogleda vedra i sretna, moja velika radost je tu,
letim, dolazim ljubavi, čekaj me, molim te, tu.
Pod trešnjom, pod beharom i pupoljcima ružičastim,
dočekaj me poljupcem, dugim, toplim, strasnim.
Kada te dodirnem, želim da dobijem poljubac taj,
mila moja ljubavi, budi moj topli, srećni zagrljaj.
Čeka me? Srce ludo, smiri se, evo je, vidim,
šta prvo da kažem, volim te ili ljubim? Volim.
Širim očajno ruke, krv mi u glavu udara,
grčevito te želim, znam mila, odluka nije mudra.
Ljubim te, polako i nežno, jezikom gladeći zube,
treseš se od miline, jeza prolazi kroz tebe.
Rukama te grlim, grčevito ti gnječim to vrelo telo,
Odgovaraš mi željom i uzdahom kroz ždrelo.
Ženo prokleta, željna mog i tvog ljubavnog bluda,
ne možeš obuzdati sve tvoje snove, snove Šeherezada.
Što u hiljade noći ne imaše ovakog roba, Vilibalda,
što te voli i obožava, umire od ljubavi kao neka mlada.
Ako treba umreću rado za svaki poljubac tvoj,
Jer, ako te nema, šta mi vredi ovaj život moj?
Reči tvoje ako ne čujem, iz tih pupoljaka orhideja,
bolje da me nema i nestane sretna pesma moja.
Zato, ženo, ljubi me, grli i voli me,
ljubi snažno, dugo, strasno, da boli me.
Počnimo svaki put našu divnu ljubav ispočetka,
kao nekad, kad sam znao da me mila moja čeka.
Pod trešnjom, pod beharom i pupoljcima ružičastim,
dočekaj me poljupcem, dugim, toplim, strasnim.
Kada te dodirnem, želim da dobijem poljubac taj,
mila moja ljubavi, budi moj topli, srećni zagrljaj.
28