Smrt je meni draga,
smestiće me pored njega.
Živnuće moja duša,
večni život, radost naša.
Nagledaću se njega tada,
ne treba mi više nada.
Celivaću mu tada čelo,
i osetiti njegovu kožu, vrelo.
Deco moja, paziću ga i čuvati,
grliti i ljubiti, grejati i pokrivati.
Sve što otac pravi radi,
kad mu dete obuzmu veliki jadi.
Oči moje, evo, već od suza su slepe,
al’ uspomene na život još su lepe.
Sin sa mnom na brodu jedri,
beloj na nebu što se vedri.
Sve je belo i plavo, Božjom rukom pomilovano,
dok vetar topli mrsi nam kose.
Oh, da li ću nekad zaboraviti
da sam mu ljubio noge bose.
Da mu ljubih skute i hladno čelo,
I cipele mu oblačih neveselo.
Šta je život posle toga?
Ja hodam, a ne hodam,
Ljubim, a ne znam dal’ ljubim,
Jedem, a ne jedem, pijem, a ne pijem,
lumpujem, a ne lumpujem.
16