vojevanje " i " Bitka u Zlatnoj dolini ", romani za decu takođe jugoslovenskog pisca Branka Ćopića. Znam, reći ćete da se po tome vidi da sam u duši dete. Ja odgovaram " Pa šta? Šta je u tome loše?" Uglavnom, kad je trebalo odabrati fakultet, ja sam izabrala slavistiku i to rusku i jugoslovensku književnost. Znam da Jugoslavija više ne postoji, ali postoje njeni narodi i njena književnost. Po raspadu Jugoslavije, bivši jugoslovenski narodi, najpre Srbi i Hrvati, počeli su da svojataju jugoslovenske pisce. Na to su imali pravo jer su i Srbi i Hrvati bili Jugosloveni, pa tako, dakle, i njihovi pisci. Ali, mnogi jugoslovenski pisci se ne mogu svesti na Srbe ili Hrvate jer su oni izvorno jugoslovenski; nastali i pisali u Jugoslaviji. Među njima je i pomenuti Branko Ćopić, ali i Ivo Andrić, jedini jugoslovenski nobelovac.
Dakle, 30. juna 2051. probudio me je, kao i svakog jutra, radio-budilnik, koji je podešen da stalno emituje program Džez-radija( Jazz Radio). Kad sam se probudila, na programu je bila Geršvinova kompozicija Summertime( Letnje doba) u izvođenju moje omiljene pevačice Rene Olstejd( Renee Olstead). Draga Rene sada ima preko šezdeset godina i nije se proslavila kao džez pevačica, ali, u vreme kada je snimila tu pesmu imala je jedva četrnaest godina i mnogo je obećavala. Pre toga se jeste proslavila kao glumica u nekim serijama za decu i mlade. Kao pevačica, međutim, ispala je osrednja, na moju veliku žalost, jer njena interpretacija Samertajm, po mom mišljenju, može stati rame uz rame sa interpretacijama mnogih drugih
6