“ Andrija je Dobrotin unuk od najstarijeg sina”, objasni Nevena.“ Osam godina je stariji od Nenada, ali mu je ipak sinovac, njegovog brata sin.” ' Aha, to je onaj bezbednjak ', setih se.“ Sami, večera je u sedam, u trpezariji”, reče Nevena.“ Nenade, idemo da se gospođica spremi”.
“ Meni ona izgleda sasvim spremna”, reče Nenad.“ Neće ništa dobiti time što će na sebe nabaciti još koji komad odeće.”
“ Hajde, hajde, ne mudruj”, poteže ga Nevena za ruku pa se okrete.“ Sami, haljine su vam u ormanu, na vešalicama, rublje složeno na polici pored.”“ Hvala, Neno, vrlo ste ljubazni.”“ I ja sam ljubazan”, opet će Nenad.“ Ako treba šta da pomognem, recite.”“ Da mi sipate vino za večerom”, rekoh da bih ga se nekako rešila.“ Sa velikim zadovoljstvom”, reče Nenad i konačno izađe.
Drag mladić, pomislih, kakav li je taj njegov ' sinovac Andrija '? Računala sam da bi taj Andrija mogao imati manje od četrdeset godina, ako je osam godina stariji od Nenada.
' Ne zanosi se, Sami, on je kontraobaveštajac ', ukorih samu sebe. Iako o sebi nisam mislila kao o uhodi i znala da nemam šta da krijem, ipak mi nije bila prijatna pomisao da sam predmet nečijeg ispitivanja, pogotovo ne službenog.
Počela sam da se spremam za večeru. Prvo sam skinula Andrijinu majicu i okačila je u kupatilo da se
41