" Zatvora?!", iznenadih se.
" Ma neee ", odvrati Dara kroz smeh. " Nedelju dana čuvanja i čišćenja parkova. Neka vide kako je to kad treba čistiti svoje i tuđe brljotine, kad treba uhvatiti i izreći kaznu prekršiocu." " A ako odbije?", upitah. " Kako odbije?", zinu Dara. " Koliko znam, takav slučaj još nismo imali, a pravo da ti kažem, ne znam ni šta zakon predviđa u tom slučaju; ne bavim se time. Moraćeš da pitaš Dobrotu."
' Naravno, Deda Uča je morao znati sve, verovatno je on i smislio takav sistem kažnjavanja. Čuvar prirode, umesto da ga lupi po džepu, svašta!', mislila sam u sebi.
" Ako je osnovno načelo ' ne povređivati sebe ni druge ', pretpostavljam da i kazna mora biti u skladu s tim ", rekoh naglas. " Mislim, ne sme podrazumevati nasilje nad prekršiocem, niti lišavanje slobode. Pa onda kako?" " Zaista ne znam ", sleže Dara ramenima. ' Vidovita vračara da ne zna ', začudih se u sebi. " Pitaću Dobrotu; i to odmah ", reče Dara odlučno. Mislila sam da će ga pozvati telefonom i gledala odakle će ga izvući kad ni džepove ni tašnu nije imala. Ali, ne. Dara je zažmurila i zabacila glavu nazad. Verovatno je sa Dedom komunicirala mislima.
" Aha!", reče najednom i otvori oči. " Dok su pod kaznom, nose osuđeničku odeću, narandžasto-zelenu. Niko s njima ne komunicira, osim članova njihove porodice ", objasni mi Dara.
Nešto mi promače kroz svest. " Narandžasto-zelenu!", uzviknuh. " Pa ja sam to videla u Gradini, samo
188