pomeramo Samer. Sami spava u tvojoj sobi ", objasni on Andriji.
" Pa … meni ne smeta, ako obeća da neće da se vuća ", reče Andrija. Ja sam osetila kako crvenim. " Šala ti nije baš umesna, Andreje ", reče Deda. " Ti bi, ovoga puta mogao u gostinsku sobu." " Kako ti kažeš, Dedo. Ali, zar nije malo rano za spavanje? Tek se smrklo." " Dan je dugačak, zato. Ali, već je skoro deset. Smesti se, istuširaj, pa posle, ako hoćeš, dođi da sedimo."
" Andreje ", ponovih njegovo ime onako kako ga je Deda pozvao, " a šta misliš da sada obavimo intervju za koji sam te zamolila? Ne znam kada ćemo imati drugu priliku."
Andrija se zamisli. " Može, ali – bez obaveze da odgovorim na svako pitanje."
" Slažem se ", rekoh. " Mene ionako ne zanima to što ti ne smeš da mi kažeš, ja nisam obaveštajac."
" Naravno, to smo već proverili. Ti si samo novinar koji svuda zabada nos ", pokuša Andrija da se našali. " Pa, to mi je posao ", rekoh. " Možete to obaviti u mom uredu, ako vam odgovara ", reče Deda.
" Nema potrebe, Dedo ", rekoh. " Nisam nikada radila intervju na terasi, ovako kasno uveče. Volela bih da isprobam."
" Dobro, odoh ja da se smestim u gostinsku sobu ", reče Andrija. " Vraćam se za deset minuta. Anđela, pravi joj društvo."
160