Naravno da je to bila samo delimična istina; koristila sam ga u komunikaciji preko društvenih mreža, iako se slavinski, kao i svaki jezik, tokom vremena dosta promenio u odnosu na srpskohrvatski, dobio je priličan broj novih reči iz bugarskog i slovenačkog, a kako mi reče moja drugarica Patricija iz Zagreba, ukinuli su padeže tako da je sad strancima lakše da ga nauče; promenili su, znači, jezički standard. Uostalm, to i jeste potpuno novi jezik, slavinski, a ne srpskohrvatski, koji sam ja učila.
“ Ali, snaći ćete se”, reče Brajan.“ U knjigama koje ste čitali sigurno ima i govornog jezika.”
“ Dobro, ali kakve veze ima deda-Uča sa Slavijom, zašto je on važan? Osim toga, on ima preko sto godina, ako je uopšte živ.”
“ Živ je”, reče Brajan kategorički,“ i danas ima tačno sto jednu godinu. Danas mu je rođendan.”
Odavno sam imala želju da upoznam Deda-Uču, čije se književno ime na američki engleski prevodilo kao Old Teacher, iako to nije doslovan prevod. Ali, doslovan prevod bi bio mnogo dugačak i rogobatan: Grandfader Tičer( Grandfather Teacher).
“ Ako ću s njim voditi razgovor o književnosti, pristajem drage volje”, rekoh nesvesna da sam upravo prihvatila zadatak.
“ O književnosti možete razgovarati do mile volje, ali za svoju dušu. Nas zanima društveno i državno uređenje Slavije i kako su uspeli da za samo trideset godina dostignu stopu privrednog rasta od 15 % godišnje.”
15