i Karen Hornaj. Naravno, to podrazumeva i veću platu koja će vas čekati na vašem računu kad se vratite. Sad zamislite koja će to biti suma u decembru jer ne računajte da ćete doći pre Božića.“
“ Ali, šefe …”, pokušah da se pobunim, ali on ponovo ispruži ruku ka meni.
“ Od vas zavisi”, reče.“ Očekujem od vas po jedno pismo-reportažu svake nedelje. U prvom pismu očekujem intervju sa tzv. Domaćinom njihove prve zadruge koja je nastala par godina pre prevrata, a od koje je zapravo sve i počelo, bar prema našim saznanjima”. Sad ja nestrpljivo podigoh ruku.“ Šefe... Brajane, zašto ja? Zar nije bolje da tamo pošaljete politologa, nekog ko zna šta će pitati tog...”“ Dobrotu Spasića, alijas Deda Uču”, dopuni me
Brajan.
Meni nešto sinu u glavi. Iz srpske književnosti smo učili nešto o tom Deda Uči, nepretencioznom piscu, ali čija su se dela meni lično sviđala.
Izgleda da je Brajan primetio da sam se ja nečega setila i upitno me gledao.
“ Deda-Uča, niskotiražni pisac, čija se sva dela mogu naći na internetu, u elektronskom formatu”, objasnih.
“ Eto, zato”, uskliknu Brajan.“ Rekao bih da ste ih sva pročitali. Zato ćete ga najlakše pridobiti za intervju. Osim toga, znate slavinski, odnosno ono što smo nekad zvali srpskohrvatski.”
“ Oprostite”, opet se suprotstavih,“ ne znam govorni slavinski. Dosad sam samo knjige čitala na tom, srpskohrvatskom.”
14