“ Ne bi bilo lepo da i ona sama sebe tako ne naziva. Uostalom, i stari je tako zove.”
“ Stari je tako zove u šali. Znam, čuo sam. Ali ipak nije pošteno. Dara nikom zlo nije učinila, samo dobro.”“ Vidim da je i tebe omađijala.”“ Nemoj, bato, da tako govoriš. Sami je tu.”“ A ti joj vrati njen telefon da i njoj nešto kažem.” Ja uzeh telefon.“ Halo, Nenade, kaži.”“ Ništa. Čuvaj se. I čuvaj mi sinovca.”“ Hoću, ne brini. Budi i ti dobro.” Prekinuh vezu pitajući se da li sam to čula prizvuk ljubomore u Nenadovom glasu ili umišljam. Pored mene je stajao Andrija, visok, lep, sa očaravajućim osmehom.
“ Čini mi se da mi je Bata malo ljubomoran”, reče Andrija.
“ Ne znam. Nema razloga, ne radimo ništa nedolično.”
“ Nedolično i nećemo. Zna on to. Ali se boji za svoje pozicije koje je osvojio kod tebe.”
“ Endi”, uhvatih ga za ruku,“ ja nemam nikakve obaveze prema tvom stricu, i ne želim da se vezujem za bilo koga. Uostalom, uskoro se vraćam u Ameriku.”
Andrija mi stavi dlanove na obraze i podiže mi glavu gledajući me u oči.
“ Sami, mi ovde nikoga ne zarobljavamo, ali bih bio sretan ako bi ostala makar do Božića, to jest do Koleda, kako mi rodnoverci kažemo.”
“ Tako je i bilo planirano, ali, mislim da ću uskoro obaviti zadatak. Poslala sam već sedam reportaža.
143