" Šta?" " Postao je domaćin ", ponovih. " Deda mu je juče prepisao Zadrugu." " Kako? Pa još je živ." " Da nije, ne bi mogao da mu je prepiše. Uglavnom,
Nenad je sad vlasnik Zadruge.
Steva odmahnu rukom. " To ništa ne znači. On je nominalni vlasnik, ali domaćina biraju zadrugari na izbornoj Skupštini. Nije sigurno da će biti izabran. A dotle – domaćin je Uča." Čudan sistem, pomislih. Da li Nenad to zna? " Stevo, jeste li vi komunista?", upitah. " To više ne postoji, još od 9. novembra 1989. Godine, kad je srušen Berlinski zid." " Kakve veze ima zid sa ideologijom?" " Možda nema sa ideologijom, ali on je simbol pobede Antihrista, odnosno pobede ideje kapitalizma nad idejom komunizma. Ali to ne znači da ta ideja više ne postoji. Uča ju je obnovio, makar i na ovom malom prostoru. Hvala mu za to."
" Možda je komunizam samo tako i moguć ", primetih. " Voljom vlasnika velikih imanja i kompanija. Nisam sigurna da će Nenad da sprovodi komunizam na svom imanju."
" Moraće. Ovom zadrugom mi upravljamo. Uneli smo u nju svoju imovinu i svoj rad. Zar da dozvolimo da nam to neki bahati buržuj oduzme? Ne." " A kako ćete to sprečiti?", zanimalo me. " Donećemo Deklaraciju koju će vlasnik, odnosno
Nenad potpisati, ako želi da bude domaćin."
117