ju od men ', ' evo, komšija Žile, stalno bije Ružicu kad god se napije, a to znači svaki dan. Steva men ' nikad nije ni ošamario '.
' Pa taman posla!', uzviknu Uča. ' Ja ga nisam tome učio. ' Nego, deco, je l ' imate vi kakvih teškoća u braku?'
Pitao je tačno ono što ne želim da mu odgovorim. Kako da mu kažem da me Mara ne voli, da me nikad nije volela i da sam je oženio znajući to, nadajući se da će vremenom, kad dođu deca, da me zavoli? Stevi se steglo grlo kao da će da zaplače.“ Pa zašto ste je oženili ako ste znali to?”, upitah.“ Bila je lepa, najlepša u selu”, reče Steva zaneseno.“ Svi momci su je merkali još dok je bila sedmakinja. A kad je završila osnovnu školu, rekao sam mojima da hoću nju ili nijednu. Tada je još uvek bilo tako – roditelji su ugovarali brakove.
' Pa kud ćeš nju, Ranko( deda me je tako od milošte zvao), znaš li ti čija je ona? Mije Kandila iz Malog Gaja, siromašni su k ' o crkveni miševi. Ti treba da uzmeš masanku, da uvećamo imanje, tako rade domaćini.'
Moj deda je bio trgovac, Cincarin, držao je nekad dućan u centru sela. Komunističke vlasti su mu posle revolucije oduzele dućan i petnaestak hektara zemlje kol ' ko je stek ' o trgovanjem, a verovatno i zelenašenjem. Bio je zbog toga kivan na nove vlasti i učio nas decu kako da zaštitimo svoje bogatstvo. ' Jedino sigurno bogatstvo su dukati ', govorio je. ' Zato, deco, čuvajte sve što steknete, dukat po dukat. Kad se nakupi dovoljno, stavićemo ih u ćup pa u zemlju, eve im što će ga
106