1.
Visoki prozor u dnu dugačkog hodnika nije bio
dovoljan da ga celog osvetli. Zato se Miloš iznenadi
kad iz jednog mračnog udubljenja u zidu, koje su nei-
mari tu ostavli iz ko zna kakvog razloga, izađe Ravijoj-
la i obisnu mu se o vrat.
"Rojla, otkud ti ovako rano?", tiho uzviknu Miloš,
znajući da svi osim straže na bedemima još spavaju.
"Hoću da idem malo u Vilingor, užlela sam ih se",
reče Rojla.
"A usput ću da svratim i na Miroč da obiđem
mamino imanje. Hoćeš li mi biti pratilac?"
Miloš je već i sam pomišljao da bi bilo dobro da
poseti Vilingor, rodno mesto svoje mati Zore, vilinske
kraljice, koja je umrla rađajući ga. Tamo je bilo i uči-
lište koje su on, Rojla, Veja i Srđa pohađali pre desetak
godina. Želeo je da vidi kako Vilingor sad izgleda. Tata
Branilo i Živko, Rojlin otac, su mu pričali da je Vilingor,
grad vila, pretvoren u manastir svetog Vida, da su vile
postale monahinje, da je njegova baba tetka Zagorka,
nekadašnja predvodnica vila, sada majka igumanija,
da je otac Teofil, jedan od njihovih učitelja, sada sveš-
tenik, a Ljuba, inače vila i rođaka njegove mame, da je
njegova žena, odnosno popadija. Zato Miloš bez raz-
mišljanja odmah pristade.
„Hoćemo li odmah?", upita.
"Samo da uzmem hranu za put pa ćemo se naći
kod gradske štale", reče Rojla i ode u dvorsku kuhinju
5