Iskra iskrsnu pred njima. " Majka igumanija želi da sedite pored nje ", reče im. " Zato odmah pređite u pročelje."
Pored Zagorke su zaista bila dva slobodna mesta. Miloš i Rojla ustadoše i Iskra ih odvede do Zage. Zaga pokaza na prazna mesta levo i desno od sebe.
" Vi ste naši gosti ", reče. " Ne ide da sedite u začelju. Miloše, ti ovde, a ti, Rojla, ovde."
Miloš sede levo od Zage, između nje i Gvozdena, kovača i njenog muža, a Rojla levo, do oca Teofila, njihovog nekadašnjeg učitelja slovenskih verovanja, jezika i pismenosti, a sada manastirskog sveštenika i muža njihove učiteljice Ljube, koja ih je podučavala vilinskim čarolijama i vrtlarstvu, a sada je bila popadija, žena oca Teofila. Ljuba je sedela sa druge strane oca Teofila.
" Ravijojla, zdravo ", obrati joj se Ljuba pružajući joj ruku preko oca Teofila. " Drago mi je što te vidim, lepo od vas što ste nam došli. Izrasli ste u lepe mlade ljude. Divan ste par. Hoće li svadba uskoro?"
Rojli nije bio običaj da se stidi i crveni, ali sad lako pocrvene.
" Ja sam došla da se zamonašim ", reče. " A Miloš, on, ide u Kruševac, u carsku službu, pa …"
" Dobro, dobro ", prekide je Ljuba. " Ali, otkud ti da se zamonašiš? I zašto? Obično nam dolaze posrnule devojke da okajavaju grehe; ili sirotice koje kod kuće nemaju ni hleba. Koliko vidim, ti nisi ni jedno ni drugo."
" Tako mi došlo ", sleže Rojla ramenima. " Reći ću ti,
29