6.
U Vilingor su stigli rano posle podne. Manastirske
dveri bile su širom otvorene jer je bio praznik, Mala
Gospojina. U drvenoj kuli stajao je samo jedan monah-
kopljanik. Kad Miloš i Rojla prođoše kroz dveri on po-
diže rog koji mu je bio oko vrata i dunu u njega. Lepa
melodija odmerenog ritma zaori se iz njega.
Iz mase sveta koji se još muvao po gradu izroni
naočita monahinja. Crna odora sakrivala joj je kosu i
telo, ali nije mogla sakriti držanje i hod i Miloš u njoj
odmah prepozna Iskru. Ona stade pred njih.
"Miloše Braniloviću, Ravijojla Živković, dobro nam
došli. Pođite za mnom, majka igumanija vas čeka."
"Zar ona zna da smo tu?", iznenadi se Miloš.
"Zna ona sve, kao što znaš. A znamo i svi mi."
Iskra je išla ispred njih, svojim mačkastim hodom i
Miloš požele da izpruži ruku i skine joj kapuljaču kako
bi video njenu plamenu kosu, ali je znao da to nije do-
zvoljeno i da bi se ona naljutila.
Na ulazu u konak Iskra se izmače u stranu da ih
propusti i, dok je Miloš prolazio pored nje, ona mu se
nasmeši i šapnu mu: "Budi strpljiv, Miloše. Videćeš."
Šta ću videti? I kada?, pitao se Miloš promičući
pored nje u predvorje konaka.
Iz predvorja uđoše u oveću dvoranu. Činila se kao i
prestona dvorana vojvode Branila, pogotovo što je i u
njoj video nešto nalik na presto, od drveta i obloženo
vunenim pokrivačem.
21