nad nju.
"Hoću da ostanem u Vilingoru", reče Rojla potpuno
mirno.
"Šta ćeš tamo?", opet će Miloš začuđeno.
"Biću monahinja."
"Ženski kaluđer?"
"Može i tako da se kaže."
"Ali, kaluđeri se moraju zakleti na… kako se ono
zove?"
"Celibat", pomože mu Rojla. "Da neće imati telesnu
ljubav sa osobama drugog pola."
"Misliš da je to prirodno?"
Rojla se tužno nasmeši. "Ne mislim, ali, ni Isus, ni
apostoli nisu imali žene. Osim toga, kad bi monasi u
manastiru vodili ljubav, manastir bi se začas napunio
kopiladima."
Na reč 'kopile' Miloš se trže. Još nije bio načisto da
li je on Branilov sin ili tog Zmaja Ognjenog koji je bio
oteo njegovu mati. Kako god, on je ceo život Branila
voleo kao oca, a tog Ognjenog nikad nije ni video.
"Izvini, nisam mislila da te povredim", reče Rojla
milujući ga po glavi.
"Znam", reče. "Ni sam ne znam da li sam kopile ili
nisam; a ni mati nije bila sigurna."
"Zoveš je mati?"
"Ne zovem je. Mrtva je pa ne mogu. Ali, Cveta mi je
mama, a Zora me rodila pa je zato mati."
"Je l' ti nekad žao što je nisi upoznao?"
"Žao mi je, ali šta se tu može.”
Najednom mu nešto pade na pamet. "Ti možda mi-
17