2.
Ravijojla ga je čekala kod gradske štale. Zapravo,
stajala je ispred Stanine radnje i razgovarala s njom.
"Miloše, reče mi Rojla da idete u Vilingor", obrati
mu se Stana.
"Pa red je da ih malo posetimo posle toliko go-
dina."
"Da li će vas prepoznati? Sad ste skoro dvostruko
stariji nego kad ste izašli iz učilišta."
"Nismo se ništa promenili, samo smo malo veći",
odvrati Miloš.
"Malo?! Probaj sad da obučeš onu bundu što sam ti
sašila one zime kad smo Borko i ja došli saonicama po
vas."
"Hahaha", nasmeja se Miloš i odmahnu rukom. "Ne
znam ni gde je. Sigurno je Branče upotrebio da zakrpi
neku rupu. Ne, znam. Napravio je zobnicu."
"Pa, eto ti! Ako se bunda pretvorila u zobnicu, u šta
si se ti prevorio?"
"U junaka", dočeka Rojla. "Ali, on je to i onda bio."
"A i ti si ista vila, k'o i onda što si bila."
"Oho, Stano, postaćeš pesnik!"
"Pa… nisam htela", zbuni se Stana. "Izlete samo."
"Ništa zato. Idemo, Rojla!"
Uđoše u štalu, pronađoše svoje konje i osedlaše ih.
Ždralin je nestrpljivo poigravao.
"Rekla bih da ga nisi tako mnogo jahao u poslednje
vreme", reče Rojla.
10