" A, pa ne ", reče Miloš. " Blago je zajedničko kao i sve u Gradini. O svemu odlučuje veće staraca."
" Ali on je vojvoda, gospodar, šta će tu veće staraca?"
" A, pa nije potpuno tako. On je pre svega starosta ", reče Miloš. " Kakav sad starosta?", zinu Milutin. " Starosta, izabrani seoski starešina koji saziva i rukovodi Većem staraca i zajedno s njim donosi odluke važne za selo. Zatim ih sprovodi."
" Ali, ti si rekao … Simon je rekao …", ušeprtlja se Milutin.
" Da je moj otac vojvoda ", pomože mu Miloš. " Jeste vojvoda jer ga je knez proglasio vojvodom i dao mu oblast na staranje; ali, on je pre svega starosta i dužan je da se brine o zajedničkimstvarima."
" Kako je kod vas sve čudno ", reče Milutin. " Sve vam je zajedničko, zajednica odlučuje o svemu, imate starostu … Kao prvobitna zajednica "
" Da li je prvobitna ne znam, ali jeste zajednica i... meni se sviđa ", reče Miloš pomalo ljutito.
" De, nemoj se ljutiti, samo mi je čudno ", reče Milutin. " Nisam znao da tako nešto postoji."
" Zašto ne bi postojalo ", reče Miloš. " A kako je kod vas? U toj tvojoj Krsni?"
" Pa, Krsna je selo kao i svako drugo, samo malo veće; ima oko dvadeset i pet stotina žitelja. Ugnezdila se u dolji između tri brda. Zato se tu sastaju tri potoka i ukrštaju tri puta. Po tome je i dobila ime. Na potocima ima nekoliko vodenica i jedna vunovlačara. Moji
95