Napad odmetnika
Miloš pojaha i pređe mostić na potočiću. Sad se
opet peo uzbrdo dok opet ne dođe do raskršća. Mogao
je da bira: pravo ili levo. Još je bio u selu, zato pogleda
okolo i u susednom dvorištu ugleda mladu ženu u vrtu,
zalivala je biljke.
"Snajka", povika Miloš, "kojim putem se izlazi iz
sela?"
"Levo, gospodine", odgovori žena. "Siđi nizbrdo,
izađi uzbrdo i već si van sela."
"A ovaj pravo?", bio je radoznao Miloš.
"On ti vodi pravo kroz selo, a posle u polje, u njive",
odgovori žena. "A kamo ideš ti, lepi?"
Milošu bi drago što ga je žena nazvala 'lepi' pa je
bolje osmotri. I ona je bila lepa. Kosa joj beše gusta i
plava, spletena u dve debele kike koje joj padahu
preko jedrih grudi do pojasa.
"Idem da nađem sebe", odgovori Miloš zagonetno
nadajući se da ga žena neće ništa više pitati.
"Hoćeš da ti pomognem, da tražimo zajedno?",
upita ona vragolasto.
"Miliceee!", začu se glas iz dubine dvorišta i pojavi
se mladić, verovatno njen muž. Oboje su bili jedva
nekoliko godina stariji od Miloša.
"Gospodin pita za put", objasni žena. "Uputila sam
ga da ide levo, iako izgleda da ni on ne zna kamo ide.
Kaže da traži sebe."
"A, pa onda mu je svejedno kuda ide. I svaki put je
77