E-BOOK Slobodan Anić - Vilina gora | Page 32

“ Ovo je opsena ”
" Kakav je ovo krkljanac , Daro !", uzviknu Branilo . " Srećom još niko od naših nije stradao ."
Gledao je Miloša kako je okrenuo tupi kraj koplja i zavukao ga razjarenom vuku duboko u ralje ne želeći da ga ubije . U tom trenutku iz Jaska izađe vuk kojeg je Srđa prob ' o , neozleđen , i napade najbližeg momka . Tada Milošu sinu . ' Otkud vukovi u cvetnju ?', pomisli .
" Ovo je opsena !", uzviknu on i povuče koplje iz vukovog ždrela .
U tom trenutku svi vukovi nestadoše kao da ih nije ni bilo , a ' vitezovi ' su se zbunjeno okretali oko sebe . Nije bilo ni vukova ni krvi posečenih i probodenih vukova , nije bilo ničega .
" Opsena !", vikao je Miloš . " Neko nas je začarao ", objašnjavao je svojim drugovima .
Sad se on okretao oko sebe očekujući da vidi Ravijojlu ili Vedranu , jer samo su one bile u stanju da izvedu takvu čaroliju , ali se tada silno iznenadi kad vide Branila i Daru kako žurno silaze niz padinu . " Vojvodo , čemu ova opsena ?", pita Miloš . To je prvi put da oslovljava oca tako i zato se oseća nekako odraslo . Zaviša siđe sa drveta sa koga je imao običaj da posmatra vežbe pa i on upita : " Zaista , Branče , čemu ovaj prepad ?" " Prepad ! Tačno to . Ovo je bio prepad , a objasniću vam i zašto . Hajde , momci , sedite ovamo u hlad ", po-
32