meseca koja lažno osvetljava stvari i tako stvara privid da čovek vidi nešto čega zapravo nema.
Otvorio je dvostruka krila prozora i stao na ivicu. Ništa bolje nije mogao da očekuje – ovo mesto je bilo sjajno za poletanje.
Miloš je još u učilištu primetio da Ravijojla bolje i dalje leti od njega ili Vedrane, čak i od Iskre i Janje koje su bile rođene vile.
Ali, Ravijojla je bila kći veštice i praunuka čuvene Stamene Miročke; pri letenju se služila metlom i zato su njeni letovi bili viši i duži, dok je Vedrana, na primer, samo lebdala po nekoliko metara.
Zato je Miloš zamolio Rojlu da ga nauči letenju s metlom.
" Ne mora to biti metla, može biti i neka motka ili grana ili bilo šta za šta se držiš i usmeravaš ga u željenom pravcu ", objasnila je.
On je onda pronašao u šumi račvastu granu sa dugačkim prednjim delom: raklja mu je služila da na nju sedne, a duži prednji deo da njime upravlja. Proveo je dosta vremena vežbajući letenje pomoću te grane, a da za to niko nije znao, nije čak ni Vedrani rekao. Više puta je, pomoću običnog čobanskog štapa, sa Badlja, gde je sa Ratkom čuvao ovce, silazio u Gradinu kad poželi bakinu pitu dulečaru. Njoj bi tada rekao da je došao peške oslanjajući se na štap.
Sad nije imao pri ruci ni raklju ni čobanski štap. Imao je koplje, ali ono je bilo u štali zajedno sa sedlom. Morao je pronaći nešto drugo. Izašao je u predvorje i u jednom čošku video metlu koju je Stojan tu ostavio.
293