reznica treba."
"To će Čarna, ona vodi gazdinstvo."
"Odlično, a sad još da vas pozovem sutra na pro-
slavu i da natočim vino."
"Proslavu? Šta slavite?", upita Slavna.
"Završili smo kuću", odgovori Miloš.
"O, tako brzo? Drago mi je zbog toga", reče Slavna.
"Znala sam ja da ćeš ti ostati s nama."
"Ne smeta mi da ostanem, ako iman šta da radim."
"Pa eto, imaćeš vinograd. A kad treba da dođemo
sutra?"
"Pa zna se, oko podne, kad je vreme za užinu."
"Dobro, doći ćemo. Idi sad natoči vina."
Miloš se zbunjeno ogleda ne znajući kuda da pođe
jer nije znao gde stoji ta bačva,
"Dođi sa mnom, Miloše", reče Čarna ustajući.
Miloš uze mešinu i pođe za njom. Zađoše iza kuće.
Miloš tek sada vide da tamo ima još jedna kućica, do
pola ukopana u zemlju. Imala je dvoja vrata. Do jednih
se silazilo niz ukopane stepenice. To je podrum, shvati
Miloš.
Pod je bio zemljani, zidovi takođe. Na dve uzdig-
nute grede ukopane u zidove stajala je omanja bačva,
ne veća od njihove kace u Gradini. Na bačvi je bila
drvena slavina.
"Evo, Miloše", reče Čarna, "nadam se da umeš da
natočiš. Nema šta da se proba, imamo samo to jedno,
crveno."
Miloš priđe slavini, podmetnu mešinu i odvrnu je.
Mlaz je bio slab, što znači da je u bačvi bilo malo vina.
260