Knez Lazar u Gradini
Knez Lazar je došao pravo u crkvenu portu da se
pomoli bogu i da bi od sveštenika saznao gde može
naći vojvodu Branila, jer je njemu ovo bilo prvi put da
je u Gradini, i uopšte u ovom delu carstva. Tek je
nedavno preuzeo Braničevo od Radiča Brankovića
koji je bio dobar čovek, ali loš gospodar. Ni u šta se
nije mešao i puštao je da se stvari uređuju i rešavaju
same od sebe. Njegovi poreznici su bili samovoljni i
prema narodu se odnosili više kao razbojnici nego kao
carski službenici. Zbog toga je narod bio kivan na
Radiča iako ga nisu ni poznavali. Da bi imao kakvu–
takvu vojsku, Radič je postao ugarski vazal. Karlo IV
mu je poslao vojnog zapovednika koji mu je uredio i
obučio vojsku. To su bili lokalni mladići, iz susednih
sela, zdravi i snažni, ali što se viteških veština i vrlina
tiče nisu bili ništa bolji od Zavišinih mladića iz Gradine.
Jedino što su bili bolje opremljeni: svi su imali oklope,
kacige, verižnjače, ali, konjica i kopljanici u Gradini su
bili bolji, to bi svako zaključio kada bi ih video na
obuci.
Ratko je dočekao Lazara i njegovu pratnju onako
kako je najbolje znao. On nije poznavao protokole po-
našanja prema gospodarima, bio je ratnik i slušao
naređenja. Lazara nije poznavao od pre, jedino je po
čuvenju znao njegovog oca Pribca, koji je bio dvoranin
na dvoru cara Dušana. Sada su ga iznenadile Lazareva
mladost i lepota. Bio je to mladić koji je tek prevalio
13