Zatim ustade i pođe. " Zbogom ostaj, Milice ", reče. " Srećan put Miloše ", reče Mica. " I, čuvaj mi
Milutina!"
Milutin je sve vreme dok je Mica razgovarala sa Milošem gledao u nju kao opčinjen. Sad se ozari pa brzo pruži ruku Mici, pozdravi se i potrča za Milošem.
Miloš se uputi pravo u štalu i odveza svog konja. Pored Ždralina je bio privezan jedan parip. Sigurno je Milutinov, zaključi Miloš i bi mu drago kad uskoro dođe Milutin i odveza paripa.
" I, šta smo odlučili, hoćemo li među Turke?", upita Milutin,
" Hoćemo ", odgovori Miloš, " ali hajdemo još malo na jug, pa ćemo posle."
" Ako idemo na jug, dospećemo među Arbanase ", reče Milutin koji je bio iz ovoga kraja i zato ga bolje poznavao.
" Odlično ", reče Miloš koji je vek bio željan novih saznanja. " Kakvi su ljudi ti Arbanasi?" " Slični su nama ", odgovori Milutin, " Gostoprimljivi, srdačni, pošteni i ponosni. Sebe nazivaju Šćiptarima, ali se ljute kada ih mi tako zovemo."
" Pa onda ćemo ih zvati Arbanasi kao i dosad ", zaključi Miloš.
Platiše konjušaru po dva perpera i izvedoše konje iz štale. " Kuda sad?", upita Miloš kad uzjahaše. " Ovuda ", pokaza Milutin levo.
104