prsten, ali to ostali ne smeju znati. Oni treba da po-
gode u koga je prsten. Ja ću posle pitati svakoga pona-
osob 'Šuru, buru, u koga je prsten?' Ako sam pitao Daru
i ona mi odgovori 'Šuru, buru, u Miloša prsten', a ne
bude u njega, Dara će dobiti kaznu, evo ovim prutem
po dlanovima, i to onoliko udaraca koliko Miloš kaže.
Udarci mogu biti hladni, znači slabi, da jedva oseti a
mogu biti i vrući, znači jako da zaboli.
"A mogu li biti i mlaki?", pita Miloš.
"Naravno", odgovori Srđa, "hladni, vrući i sve
između. Hajde sad pripremite ruke, pa da počnemo."
"Čekaj!", kaže Rojla. "Da vidimo prsten, možda ga ti
uopšte nemaš."
Srđa širi dlanove. Na jednom je tanak srebrni
prsten.
"Evo, možemo li sad?"
Svi sklope dlanove. Srđa prilazi svakome i zavlači
ruke između njihovih dlanova. Zatim uzima prutić i
strogim glasom, ali smejući se, pita Vedranu:
"Šuru, buru, u koga je prsten?"
Vedrana je opazila čudan izraz na Stameninom licu,
zato odgovara:
"Šuru, buru, u Stamene je."
"Stamena, je l' u tebe?"
Stamena suzbija smeh i odmahuje glavom.
"Stamena, moraš da kažeš ako je u tebe, ali možeš
da tražiš da pogodi u kojoj je ruci", objašnjava Srđa.
Stamena ispruži stisnute šake i pita Vedranu:
"U kojoj ruci?"
Vedrana govori razbrajalicu i za to vreme prati Sta-
10