18. U ŽENSKOJ SOBI
Kad dođoše u boravište, svi pohrliše u žensku sobu.
- Hej! - uzviknu Velinka. - Šta je to? Ovo je ženska soba. Ne
mogu dečaci unutra. Zašto bi inače imali razdvojene sobe?
- To stvarno nije u redu – reče Srđa. - Ja bih voleo da spavam sa
Velinkom, da me spasava kad sanjam da se davim.
- Ne mogu te ja spasti u tvom snu, to moraš sam. Ali prvo više
plivaj pa nećeš ni sanjati to.
- Nikad ranije nisam plivao. Pored mog sela protiče samo jedan
potok koji leti presuši, a Morava je daleko. Kod nas kad neko hoće
da se utopi skače u vir, a on je tesan za plivanje.
- Zato sad imaš priliku da to nadoknadiš – kaže Velinka.
- Voleo bih da me ti podučavaš – kaže Srđa molećivo.
Velinka ga ljubopitljivo pogleda pa kad vide da se on ne šali i
da gleda u nju kao bespomoćno kučence reče:
- Dobro, plivaćemo zajedno svaki dan, ako obećaš da nećeš
cmizdriti. A sad izađite iz naše sobe!
Utom u predsoblje uđe vilenjak noseći dva omanja zavežljaja.
- Ovo su stvari za gospođice Iskru i Janju – reče.
- Unesite ih ovamo! - zapovedi Velinka.
Videlo se da ona preuzima zapovedništvo u ženskoj sobi, a
ostale devojčice nemaju ništa protiv.
Vilenjak ulazi u sobu noseći dva zavežljaja. Devojčice su se
okupile oko dva nova kreveta koji ranije nisu bili tu. Radoš ih je
postavio porad zadnjeg zida, jedinog do sada praznog zida. Tako je
soba postala nekako ušuškanija, udobnija i toplija.
Iskru smestiše u krevet bliži vratima, Janju u onaj bliže prozoru. Glave su im behu postavljene tako da ob e gledaju u prozor.
Zatim su im pomogle da slože stvari u orman.
88