- Veja ima Srđu- reče Miloš.- Ćuti- viknu Vedrana crveneći se kao bulka u žitu.- Ko je Srđa?- pita Boriša.- Vejo, znaju li Renka i Boriša za to?- Znaju – reče Miloš – čuli su kad smo Veja i ja pričali o njemu, ali mislim da nisu shvatili ozbiljno.- Pa i nije ozbiljno!- viknu Vedrana.- Nije, samo što stalno na njega misliš i sanjaš ga svake noći.
Pesme mu pevaš.- Jes '. Što mi je Srrrđa zgodno za pevanje!- Ali ti mu u pesmi daješ druga imena. Kad pevaš dragi i mile, ti misliš na njega, rekla si mi.- Ćuti!- zabobonja Vedrana svojim sitnim ručicama po Miloševim širokim plećima.- Ijooj! Ubićeš me- zakuka Miloš.- Nemoj, Vejo- reče Boriša.- Ti misliš da ga to ne boli, ali ti ne znaš koliko jako udaraš. Nisi ti tako slaba.- Ne boli me- reče Miloš pa uhvati Vedranine ruke i savi ih njoj iza leđa.- Pusti me! Reći ću te Dari- reče Vedrana zadihano. Miloš je poljubi u teme.- Nemoj me reći, ljutiće se na nas oboje- zamoli Miloš.- Znam, neću- reče Vedrana i izmigolji se iz njegovog zagrljaja.- Miloše – upozoravajućim glasom ga pozva Ravijojla – grliš tuđu devojku.- Grlim moju drugaricu!- odreza Miloš.- I tebe ću ako hoćeš. Ravijojla lako vrisnu pa poče da beži. Miloš je u nekoliko koraka stiže, zagrli je i zvučno poljubi u oba obraza.- Eto, je l ' to nešto strašno? Ravijojla se crvenela.- Nije, ako ti ne pređe u naviku.- Tako Miloše, bolje da ih ljubiš nego da ih tučeš – smeje se Živko.- Svaka voli da je momak ljubi. Samo se pretvaraju da se ljute.- Tata!- uzviknu Ravijojla.- Pa šta je ćeri. Nije te ništa bolelo, a svi smo videli da se nisi ni malo naljutila. Da je bio grub, ja bih se naljutio. Ali, Miloš je toliko snažan da i ne mora biti grub. Nego, haj ' te vi sad lepo kući, nemate
344