mislio je, nije mi zmijac podvalio.
- Lepo je ovde – odgovori ovčica – jedino je voda malo daleko, a i ti bi mogao malo češće da nam sviraš u tu sviralu. I da znaš, Miloš svira lepše od tebe. Ratko se nasmeja.- Pa on je i lepši. Idi sad pasi.- A voda?- upita ovčica.- Podne je prevalilo, a mi još nismo pile vodu.
Ratko klimnu glavom slažući se, izvuče sviralu iz pojasa pa zasvira kolo koje je ovcama bilo znak za okupljanje. Celo stado se okupi oko njega.
- Vodim vas na pojilo – reče im Ratko nemušttim jezikom – ali nemojte slučajno da neka pokuša da preskoči ogradu Miloševog vrta, on je tamo, ljutiće se. Obećajte da ćete biti dobre.- Obećavamo- zaklimaše ovce glavama. Ratko opet zasvira u sviralu ali sad neku laganu pesmu, čobansku, i pođe na pojilo, a ovce za njim.
Miloš je još radio u vrtu, izgleda da požar nije ni osetio, pa Ratko odluči da mu ništa i ne govori, bojeći se da se ne oda za nemušti jezik. A Miloš ga svakako ništa i ne pita.
- Miloše, kako napreduješ?- zapita ga tek reda radi, da nešto kaže.
- Sporo, oče Ratko. Izrastao ovaj korov pa nikako da ga počupam. Vidi koliko trave.
Miloš je pokazivao na ogromnu gomilu trave u uglu vrta koju je bio počupao.- Da si prebacio to ovamo izvan ograde, možda bi je ovce jele.- Pa valjda nisu lude da pored onako lepe trave na pašnjaku jedu ovi zgnječenu. Ne, pomešaću je sa zemljom, zatrpaću je i napraviću đubre od nje.- Misliš da to može?- Zašto ne bi moglo. Neće to biti kao konjska balega ili ovčji brabonjci, ali će mi biti tu, pri ruci.- A šta ako tako, đubreći zemlju poseješ i korov?- seti se Ratko.- Pa ništa. To se događa i sa konjskom balegom kad konji jedu prezrelu travu. Počupaću je opet.- Vredan si ti momak. Mogao bi me počastiti tim krastavcem
246