- I ti ovde možeš da imaš vrt, samo moraš da ga ogradiš, od ovaca.
- Znači, zato kod vas vrt zovu gradina, zbog ograde? Sigurno je i selo po tome dobilo naziv …- Pa da, po gradini u kojoj je jabuka koju nam je Dabog podario.- Ali, to je samo predanje …- Istinito predanje- reče Branilo.- Otkud znaš da je istinito?- Znam. Sećam se sebe iz prethodnih života- odgovori Branilo.- Zale i ja smo ogradili seoski vrt i tako napravili gradinu dok je jabuka još bila mala. Posle su i selo tako prozvali.
- Izmišljaš- zaključi starac sumnjičavo.- Ko se još seća ranijih života.- Pa eto, ja se sećam- uporno će Branilo.- Dobro – mahnu Ratko rukom – aj ' mo napolje, nećemo ceo dan da provedemo u pećini po ovako lepom vremenu.- Kolibi, Ratko, kolibi- opomenu ga Branilo.- Da, kolibi- prihvati Ratko.- Ma svejedno, aj ' mo napolje.
240