carstvo.- Neće moći- zavrte Branilo glavom.- Pored toliko braće koji svi žele da se domognu vlasti, ne može nijedan uspeti.- Hoćeš da kažeš da vladari treba da imaju samo po jednog sina?
- upita Ratko.- Tako je najbolje – potvrdi Branilo – ne bi imali s kim da se glože oko vlasti.
- A šta ako im i taj jedan pogine? Osta zemlja bez gospodara. Ne nije dobro, Branče. Vladar treba da ima što više sinova, koliko god je moguće. Ali da im dužnosti i baštinu raspodeli tako da svi budu zadovoljni i da ne udaraju jedan na drugog.
- To nije moguće, Ratko. Dokle god je jedan vladar, a ostali samo podanici biće borbe za vlast. Pa čak ako oni i ne bi hteli, njihove žene će ih naterati na to. To je nešto što treba prihvatiti tako kako jeste; kao kišu, sunce, vetar...
- Ja ipak verujem da bi se nešto moglo učiniti … Možda da narod izabere koga hoće.
- Još gore!- uzviknu Branilo.- Narod ne bi mogao da se složi pa bi zaratili međusobno.
- Ali, kako je vaš narod u Gradini prihvatio tebe za starostu bez ikakve pobune? Znači da je moguće.
- Ali mi smo na to navikli stolećima. Zna se da Skupština bira starostu. Šta većina odluči tako mora biti. I niko se ne buni. Osim toga nije bilo drugih koji bi hteli da vode narodnu brigu. Obično to niko i ne želi. To je za budale. Nemaš ništa od toga. Vodiš narodnu brigu bez ikakve koristi za sebe.
- Aha!- uzviknu Ratko.- Izgleda da u tom grmu leži zec. Bez ikakve koristi za sebe. Kad bi vladari vodili državu bez ikakve koristi za sebe, ne bi se gložili oko vlasti i ne bi bilo ratova.
Za to vreme Miloš je obilazio okolo zavirujući u gustu hrastovu šumu na padinama brda dok su ovce mirno pasle.
- Miloše- pozva ga otac.- Budi ti tu sa ovcama, idem ja da pokažem Ratku izvor.- A vaši konji? Što ih ne rasedlate da i oni malo pasu? Oni već pasu, ali u pravu si. Rasedlaću ih pa ću povesti sva tri da piju vodu na izvoru. Dok je Branilo rasedlavao konje, Ratko je utonuo u misli. Znači,
236