Renka se zasmeja i vrisnuvši poskoči.
- Pa sad, znam da nisam omica, to više odgovara Cveti, ali, ne
žalim se - reče ona.
Cveta je, međutim, čim je okačila košulju na granu, pored
Brančetove požurila u vodu i zaronila do grla. Trljala se rukama po
celom telu.
- Pa ovo je hladno! - uzviknula je.
- Hladno, nego šta - potvrdi Branilo. - To je planinsko jezero, a
ne naš Jazak. Nego pazi ti da neki som ne nanjuši tvoju ribicu.
- Aaa! - vrisnu Cveta stavljajući obe šake na međunožje.
- Kaži ti njemu, Cveto, da je jedan som nanjušio već odavno našali se Renka.
Cveti nikad ne bi palo na pamet da Branilu kaže tako nešto.
Ipak divila se Renkinoj lakoći u ophođenju prema svima, čak i
prema nepoznatima. Istovremeno, bila je svesna svoje stegnutosti,
ali nije mogla ništa protiv toga.
187