E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

Sare. Gledale su se Boginja i zaprepašćena devojka, koja je ponovo plakala, ali ovaj put od sreće. Prislonila je dlanove na srce, da ne bi iskočilo, i kleknula pred nju, znajući ko je. „Marija Magdalena! Čime sam zaslužila da me posetiš, kako je ovo moguće?! Poznala sam te iz onih snova, i glas mi je tvoj poznat! Boginjo moja, došla si meni, baš meni!” Magdalena joj priđe i pruži ruke. „Ustani, draga Sara, molim te. Ti si me dozvala razmišljajući o mojoj ljubavi, da se takva rađa u tebi. Voliš tog čoveka, osećaš božansku ljubav, kao teret na duši.” „Tako je, istina! Ali on je dvoličan, ili mi se raduje ili me ignoriše. Imam osećaj da me tera od sebe, da ne zna šta hoće. Ja ću ovaj pravi svet napustiti zbog njega, ja se vraćam u svoj lažni, da bih bila sa njim, a on možda neće biti sa mnom. Nije mi se javio kako je obećao, nije održao reč. Zašto nas ljubav ranjava umesto da nas raduje, zašto je to tako!?” „Polako, pođimo na jedan razgovor. Sedimo gde si malo pre ležala.” Gledajući u skoro nestvarnu ženu kako seda na kamen i ljupko joj pokazuje da sedne pokraj nje, Sara se smiri. „Videla si, shvatila ono što samo odabrani mogu doživeti. Vaš svet je kopija, ali vi ste pravi ljudi, imate duh pravog Tvorca, on vam ga je usadio. Da li si sada shvatila žrtvu koju je Ješua morao da položi?” „Nikada nisam razumela zašto je njegova krv morala da spere naše grehe, zar nije dovoljno učenje?” „Ovaj svet je odgovor na to. Postoji 98

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 98