ranu sam očistio dušu od svakog zla, uz njegovu pomoć i uz milost njegove neveste Magdalene. Obećao mi je srećan život, jer bio je svestan da mi je odredio najteži zadatak od svih sledbenika. Obećanje je brzo ispunio. Moj povratak bio je najavljen, pa su me tog dana čekali svi, ispod naše masline. Moji roditelji, Josif i Marija, a došla je i moja sestra sa decom. Srce mi je poskočilo od beskrajne radosti kada sam ugledao dvojicu dečaka kako se igraju pod maslinom, kao on i ja nekada. Taj dan bio je jedan od najsrećnijih u mom postojanju... Sve sam ih zatekao žive i zatekao sam njihov oproštaj. Niko me nije pitao za Kariot, svi su bili radoznali da čuju priče iz Kumrana. Pričao sam o Esenima, samo ne o Magdaleni, jer bih se osećao kao izdajnik. Primetio sam da Magdalena i Marija dosta liče, kao da su majka i kćerka. Te večeri zagrlio sam zidove svoje sobe, ali i shvatio koliko su mi čula probuđena, mogao sam više da osetim, shvatim, razumem, i to mnogo više srcem, neko ikada ranije. Rimljani su prolazili i budili stare rane iz Kariota, ali ja više nisam imao mesta za mržnju. Vratio sam se normalnom životu, radio sam sa ocem kod bogatih, pomagao sam Josifu, razgovarao sa Marijom. Moja mati bila je najsrećnija na svetu, čak sam primetio da vremenom, od mog povratka, izgleda mlađa i lepša. A meni je na red stigla ljubav. Ono što mi je rečeno, što sam tražio, dobio sam. Upoznao sam devojku, Melhu, dok smo u vinogradu brali grožđe i pravili vino za Rimljane. Bila je poput nas, u skromnim haljinama i puna topline, radila je bez gorčine i pevala je neku melodiju, baš onda kada sam joj prišao. Iz
56