ranu sam očistio dušu od svakog zla , uz njegovu pomoć i uz milost njegove neveste Magdalene . Obećao mi je srećan život , jer bio je svestan da mi je odredio najteži zadatak od svih sledbenika . Obećanje je brzo ispunio . Moj povratak bio je najavljen , pa su me tog dana čekali svi , ispod naše masline . Moji roditelji , Josif i Marija , a došla je i moja sestra sa decom . Srce mi je poskočilo od beskrajne radosti kada sam ugledao dvojicu dečaka kako se igraju pod maslinom , kao on i ja nekada . Taj dan bio je jedan od najsrećnijih u mom postojanju ... Sve sam ih zatekao žive i zatekao sam njihov oproštaj . Niko me nije pitao za Kariot , svi su bili radoznali da čuju priče iz Kumrana . Pričao sam o Esenima , samo ne o Magdaleni , jer bih se osećao kao izdajnik . Primetio sam da Magdalena i Marija dosta liče , kao da su majka i kćerka . Te večeri zagrlio sam zidove svoje sobe , ali i shvatio koliko su mi čula probuđena , mogao sam više da osetim , shvatim , razumem , i to mnogo više srcem , neko ikada ranije . Rimljani su prolazili i budili stare rane iz Kariota , ali ja više nisam imao mesta za mržnju . Vratio sam se normalnom životu , radio sam sa ocem kod bogatih , pomagao sam Josifu , razgovarao sa Marijom . Moja mati bila je najsrećnija na svetu , čak sam primetio da vremenom , od mog povratka , izgleda mlađa i lepša . A meni je na red stigla ljubav . Ono što mi je rečeno , što sam tražio , dobio sam . Upoznao sam devojku , Melhu , dok smo u vinogradu brali grožđe i pravili vino za Rimljane . Bila je poput nas , u skromnim haljinama i puna topline , radila je bez gorčine i pevala je neku melodiju , baš onda kada sam joj prišao . Iz
56