E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti

dalena, da bi kroz njih promenili svet... Kako je silazio niz brda i udaljavao se od šume gde je proveo godine, Juda je osetio malu tugu zbog ljudi koji su ga zavoleli i bili mu kao braća. Morao je da ih napusti, sve više svestan koliko je sigurno da će se ispuniti ono što je za njega predodređeno. Osetio je čudesnu toplinu od ogrtača na sebi, kao da je sačuvao svu potrebnu energiju za njega, kao da su Marijine šake bile tu prisutne. Samo je još ostalo da shvati kuda se to zaputio. Vratiti se kući bilo je nemoguće, niti je smeo izaći pred oca i majku, niti je znao šta će tamo. Ruke su mu bile okrvavljene i bilo je potrebno nešto mnogo, mnogo jače, bilo je potrebno prisustvo onoga koji ga je čekao. Prvo njega da vidi i sve ostalo će doći na red. Juda se uputio u Kumran. Nije želeo da bude Esen, već ga je draž crvenog plašta sve jače privlačila. Nije znao da za njega počinje ostvarenje sudbine već pri prvom koraku. Puno dana i noći delilo ga je da stigne do cilja, a svaki dan bio je iskušenje i nova samospoznaja. Putovao je peške kao da kažnjava i pročišćava sebe, nosio stvari u zavežljaju preko ramena, sa malo hrane i vode. Zastajkivao je kraj svakog dvorišta gde vidi bunar, molio ljude da mu dopuste da izvuče vode, nisu ga odbijali, mislili su da je Nazaren. Od nekih je dobijao i hranu, nudili su mu prenoćište, ali on je žurio. Dešavalo se da hleb koji dobije pruži prosjaku kraj puta, tako da je ostajao gladan i zadovoljan sobom. Rimljani su prolazili i njihovo prisustvo ostavljalo ga je ravnodušnim. Želja da upozna lepšu stranu čovečanstva, brisala je iz njega mržnju i gnev. 37

E-book Slavica Mijatović - Prvi i trinaesti | Page 37