belim haljinama došli , isto kao po Jakova , samo što je ovaj put otišla cela Josifova porodica .
„ Vratićemo se , kada se uverimo da je sve kako treba . - rekla je Marija Ani . - Ostavljam ti kuću na poverenje , znam da ćeš je čuvati .
„ Hoću “ - izgovorila je Ana kroz suze i grlila Ješuu , ljubeći ga u čelo i obraz . „ Više nisi onaj mali , prljavi , nestašni “. „ Ne plači Ana , raduj se . Vratiću se svima vama , kada dođe vreme . Hvala što si mi bila druga majka i oprosti ako sam te ponekad naljutio ili uplašio .“
„ Plašio si me , i to često !“ - priznala mu je kroz osmeh , u želji da ga pita ko je on , mada je osećala da je on čista ljubav i nešto mnogo iznad njih . Gledala je za njima dok su odlazili na kamilama , Ješua je mahao i osmehivao se , kao da nešto smišlja . Odjednom vetar zaduva i zamrsi mu dugu talasastu kosu , oči mu bljesnuše kao munja , bio je i dete i odrastao čovek . A sa neba pade dugoočekivana kiša , po celoj Galileji . Radost meštana bila je ogromna , a samo jedna porodica , Judina , znala je otkuda kiša iz vedra neba .
Dobre vesti stizale su od brata iz Kumrana . Marija i Josif često bi išli tamo i onda bi donosili pozdrave Judi i njegovoj porodici . Udale su se i Josifove kćeri , ali Ješua nije dolazio , bio je u Indiji . Dolazio je Jakov , koji je bio obučavan da živi strogim životom monaha u Kumranu , i moglo bi se reći , da je on već tada ličio na svetitelja . Bio je visok i mršav , imao je dugu plavkastu kosu , ali i svetlo zelene oči . Ni lice mu nije bilo previše tamno . Bio je
31